Време ишчашено из зглоба – Коста Чавошки

Србија деведесетих још увек чека своју историју – а док је не добије, највише ће вредети сведочанства писана у самом времену. Време ишчашено из зглоба Косте Чавошког доноси његове написе објављене од 1989. до 2008. године, поглавито у Српској речи. Аутор у предговору каже да приказује „време које је, како би то Шекспир рекао, заиста било ишчашено из зглоба” – доба у којем се распала Југославија, избио рат у којем су „Срби најгоре прошли” и поново отворило српско питање.

Србија деведесетих из прве руке

Највећи део књиге чине огледи из преломних година 1989–1995: о неиспуњеним обећањима, ароганцији власти, политичком „линчу”, култу грунта и новим српским обманама. Текстови су поређани хронолошки, година за годином, па се читају као дневник распада једне државе и рађања друге.

Чавошки пише као правник: тамо где други виде политику, он види безакоње – од одлагања избора до закона кројених против једног човека, попут Lex Милошевић и Lex Panić.

Милошевић, опозиција и украдени избори

Посебну линију књиге чини однос режима и опозиције: бермудски троугао власти, губљење избора као навика, искушења и привиди опозиције.

Ту су и портрети епохе – од Ћосића и Вука Драшковића до писца на власти – исписани без милости, али с аргументима. Мало је аутора који су о Србији деведесетих писали истовремено изнутра, као учесник опозиционе политике, и споља, као научник који зна шта је право а шта његова злоупотреба.

Босна и српско питање

Ратне године доносе текстове о Босни као „држави без будућности”, речима које наговештавају злочин и Србима у ћорсокаку. Већ наслови тих огледа показују колико је аутор рано слутио куда воде одлуке доношене у Сарајеву, Београду и светским престоницама.

Касније се ту надовезују огледи о Хашком трибуналу: Хаг против истине, кадија те и брани, срамно изручење „хашком минотауру”. За Чавошког, међународна правда постала је наставак рата другим средствима.

Србија после 2000: устав, Хаг и губитак Косова

Завршне године хронике (2005–2008) посвећене су обновљеној државности: од распада заједнице са Црном Гором, преко „уставног геноцида” и неуких твораца новог устава Србије, до јавне и тајне политике према Космету.

Пред губитком Косова и Метохије, Чавошки своди биланс епохе: Србија деведесетих и двехиљадитих изгубила је државе, територије и институције – али не и обавезу да се истина о томе забележи.

О аутору

Академик Коста Чавошки (1941) је правник и политички филозоф, редовни члан САНУ. Као дисидент у време комунизма био је удаљен са Правног факултета, а пола века промишља однос власти, права и слободе.

Аутор је бројних студија о Тукидиду, Макијавелију, нацији и политичкој моћи; Време ишчашено из зглоба прва је књига његових сабраних новинских написа.