Демонтажа књижевности – Слободан Антонић

Социологија књижевности не пита да ли је неко дело лепо, него шта се око њега у друштву догађа: ко га слави, ко га прећуткује и зашто. Управо то питање поставља проф. др Слободан Антонић у студији Демонтажа књижевности, наставку своје Демонтаже културе. У средишту књиге, како аутор каже, јесте „социолошка демонтажа мистификације књижевности” – раздвајање онога што књижевност јесте од онога што се о њој тврди из идеолошких разлога.

Социологија књижевности уместо мистификације

Антонић полази од увида да књижевност има друштвотворну функцију. „Књижевност јача самосвест неког колективитета”, оживљава његову прошлост и артикулише његова незадовољства.

Зато судбина једне књиге никада није само естетско питање. Она је и показатељ односа моћи у друштву – од партијских комитета до данашње политичке коректности – а социологија књижевности је дисциплина која те односе чини видљивим.

Књига о Милутину и инверзни национализам

Прва студија случаја посвећена је роману Данка Поповића и оптужби да је српска књижевност осамдесетих „припремила разбијање Југославије”. Антонић ту оптужбу смешта у шири образац који назива инверзним национализмом – хиперкритичким наративом према сопственој заједници.

Анализа показује како је један роман о страдању српског сељака постао доказни материјал у идеолошком процесу против читаве књижевности.

Истина и лаж: Басарин Контраендорфин

Да ли се у књижевном делу може лагати? Антонић на ово теоријско питање одговара потврдно, а затим га проверава на роману Светислава Басаре Контраендорфин.

Посебну пажњу посвећује дисонанци између оштрих критика на Басарин рачун и чињенице да писац и даље има своју публику – расцепу који управо социологија књижевности уме да објасни.

Случај Николе Вујчића: социологија једне забране

Четврта глава реконструише догађај из 1988. године, када су две Данојлићеве песме на насловној страни Књижевне речи процењене као увреда „лика и дела Ј. Б. Тита”, па је затражена смена уредника Николе Вујчића.

На основу докумената, новинских извештаја и сећања учесника, Антонић описује како је функционисала партијска контрола књижевности – и шта се од тог механизма одржало до данас.

Спор око Солжењицина

Завршна глава бави се писцем који је оличење књижевности као саопштавања забрањених истина. Антонић анализира спорове око Солжењицина и његов поступак контрастирања идеолошке слике и стварности.

Тиме се круг затвара: од српских случајева до руског класика, књига показује да је борба за истину у књижевности увек и борба за слободу једне заједнице.

О аутору

Проф. др Слободан Антонић (Београд, 1959) је социолог, редовни професор Филозофског факултета у Београду. Био је главни уредник Социолошког прегледа и председник Српског социолошког друштва, а члан је Матице српске и Андрићевог института.

Аутор је двадесетак књига, међу којима су Демонтажа културе, Моћ и сексуалност, награђено Колонијално (анти)образовање и Руси и Срби – два заветна народа.