Света хајка – Растко Ломпар

Антикомунизам у Југославији између два светска рата досад није имао своју целовиту историју – а управо он је обликовао политички живот Краљевине више него иједан други идеолошки сукоб. Студија Света хајка Растка Ломпара ту празнину попуњава. Наслов преузима слику из Комунистичког манифеста: у „свету хајку” против комуниста укључили су се, писали су Маркс и Енгелс, „римски папа и руски цар, Метерних и Гизо”. Ломпар показује како је та хајка изгледала на југословенском терену – и зашто је, упркос свему, изгубљена.

Државни антикомунизам: од забране КПЈ до 1941.

Први део књиге прати државни разлог: Краљевина СХС настала је годину дана после Октобарске револуције и од почетка је себе видела као брану бољшевизму. Закон о заштити државе из 1921, донет после атентата на министра Милорада Драшковића, уклонио је КПЈ из легалног живота.

Следе антикомунизам личног режима краља Александра, наслеђе Југословенске националне странке и противречности владајућих режима уочи Другог светског рата.

Антикомунизам приватне иницијативе

Други део открива мање познату раван: међународне антикомунистичке организације и њихове југословенске огранке. Ломпар реконструише покушаје оснивања југословенског центра Међународне антикомунистичке антанте, настанак Лиге Обера и успон и гашење Југословенског антимарксистичког комитета између Берлина и Женеве.

За неке је антикомунизам био пословна обавеза, за друге лично убеђење – а књига показује како су се те две хајке помагале и подривале.

Десница, верске заједнице и шпанска мобилизација

Трећа целина посвећена је антикомунизму десничарских политичких организација и верских заједница, укљученом у општу мобилизацију током Шпанског грађанског рата.

Ту се види зашто антикомунизам у Југославији није био један покрет, него више паралелних борби које су се ретко слагале око тога шта бране: државу, веру или нацију.

Да ли је хајка успела?

Закључак доноси најтежу оцену: до 1941. комунисти су хапшени и затварани, али „комунизам није био адекватно сузбијен”. У грађанском рату на развалинама Краљевине тријумфовала је управо КПЈ.

Ломпар показује да је „број симпатизера заправо био много важнији за тријумф комунизма” од броја партијских кадрова – увид који антикомунизам у Југославији објашњава боље од сваке теорије завере.

О аутору

Др Растко Ломпар (Београд, 1993) је историчар, сарадник Балканолошког института САНУ. Аутор је студије Димитрије Љотић – учитељ или фарисеј?, а његови радови посвећени су идеологијама и десници међуратне Југославије.

Рецензенти књиге су др Драган Бакић, др Александар Стојановић и др Стефан Гужвица.