Грешком стрељали смо више – Виктор Бејатовић

Стрељање у Крагујевцу октобра 1941. деценијама је предмет спорова о броју жртава – а управо тај број је мера озбиљности једне културе сећања. Студија Виктора Бејатовића Грешком… стрељали смо више сабира шест научних радова који злочинима немачког окупатора у Србији прилазе онако како се данас прилази сваком масовном злочину: форензички, упоредним методологијама и без идеолошких призми. Циљ, како аутор каже, јесте „ново поглавље достојанственог односа према страдалима”.

Шест истраживања, компаративне методологије

Књига прати немачке јединице одговорне за злочине: 717. и 704. пешадијску дивизију, као и 342. пешадијску дивизију везану за зону Јадра, уз пукове и батаљоне чији се губици и кретања реконструишу из ратних докумената.

Посебан рад посвећен је методолошкој проблематици утврђивања обима злочина на примеру лоцирања непознатих гробница – темељу сваког озбиљног пребројавања.

Стрељање у Крагујевцу: форензика уместо приче

Средишње поглавље упоређује тринаест независних узорака – од војносудских списа и антрополошке анализе до форензичке психолингвистике немачких извештаја.

Резултати су, по аутору, готово еквивалентни: у Шумарицама 20. и 21. октобра није могло бити стрељано испод 3.000 ни изнад 3.200 људи, а са селима око 3.615 страдалих. Бејатовић у извештају мајора Паула Кенига открива и криптовану формулу којом је сам починилац забележио број убијених.

Краљево, Јадар, Дрежничка Градина

Компаративне методологије примењиване су зависно од врсте анализиране материје: на злочине почињене у Краљеву и у зони Јадра, док је форензичка анализа психолингвистичког опсега примењена при обради злочина у зонама Дрежничке Градине и Крагујевца.

Тиме се добија оно што српска историографија досад није имала: упоредив и проверив оквир немачке одмазде у Србији 1941. године.

Одакле наслов: речи изговорене у Крагујевцу

Наслов књиге долази из речи мајора Паула Кенига, изговорених у Крагујевцу непосредно после стрељања, пред групом талаца који су поштеђени: „Управо омашком стрељали смо више.” Превео их је војник Макс Рокштро, а забележио професор крагујевачке гимназије Светислав Максимовић, и сам међу таоцима, који их је пренео у својој књизи.

Посебан слој грађе чине транскрипти прислушкиваних разговора немачких заробљених официра. У њима официри попут пуковника Вилдермута пореде одмазде, припремају „основу за одбрану” и откривају о жртвама много више него што се нашло пред судовима.

Достојанствен однос према страдалима

Аутор упозорава да су последице рата везане и за однос према страдалима: неке жртве су „глорификоване кроз идеолошке призме, док су неке биле потпуно заборављане”.

Отуда и завршни позив књиге: институционализовање меморијалних установа на сваком месту масовног страдања – ратног и поратног.

О аутору

Виктор Бејатовић (Београд, 1977) је антрополог и стручњак за форензичку анализу писаних изјава. Бави се утврђивањем оквира и околности ратних злочина из Другог светског рата; досад је обрадио зоне Крагујевца, Јадра, Ужица и Краљева.

Аутор је књиге Лепеза смрти и више радова у научним зборницима и часописима.