UNUTRAŠNJI GLASOVI 2

Kako da čujemo sebe u svetu koji je postao preglasan?

Posle velikog interesovanja za prvu knjigu Unutrašnjih glasova, Aleksandar Dimitrijević u novoj knjizi piše o unutrašnjem prostoru i unutrašnjem sluhu, empatiji, samoobmani i samokritici; o patnji, usamljenosti, strahu, stidu, zavisti, ljubomori i opojnom ukusu moći; o umetnosti, lepoti i stvaralaštvu, ali i o najvažnijim pitanjima psihoterapije.

Kako znamo da smo iskreni prema sebi? Zašto nas sopstveni unutrašnji glas ponekad zastrašuje? Šta se događa s neizraženim besom? Zašto se stid tako duboko urezuje u ličnost? Može li razočaranje da nas zaštiti, a da nas istovremeno ne zatvori? Šta pokloni govore umesto nas? Kako izabrati psihoterapeuta i šta psihoterapeuti zapravo rade?

Polazeći od psihologije i psihoterapijskog iskustva, Dimitrijević slobodno prelazi u književnost, muziku, film, istoriju i svakodnevni život. Šostakovič, Rilke, Šekspir, Frojd, Jung i Kješlovski u istom su misaonom prostoru s našim strahovima, unutrašnjim sukobima, porodičnim iskustvima i pokušajima da razumemo druge ljude. Naučna saznanja prepliću se sa umetničkim delima, ličnim zapažanjima i pitanjima na koja nema jednostavnih odgovora.

Ovo je nešto "tamnija" knjiga od prve, ne zato što ostaje u tami, već zato što se usuđuje da u nju pogleda. Njeni tekstovi ne nude brze recepte, lake utehe ni savete za život u nekoliko koraka. Oni nas pozivaju da zastanemo, pažljivije oslušnemo sebe i ne skrenemo pogled pred onim što otkrijemo.

U vremenu neprekidne buke, površnih sudova i unapred pripremljenih odgovora, Unutrašnji glasovi brane pravo na složenost, sumnju, razgovor i unutrašnji život. Jer ono što ne umemo da čujemo u sebi teško ćemo prepoznati i u drugome.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google

Privacy Policy and

Terms of Service apply.

Kako da čujemo sebe u svetu koji je postao preglasan? Posle velikog interesovanja za prvu knjigu Unutrašnjih glasova , Aleksandar Dimitrijević u novoj knjizi piše o unutrašnjem prostoru i unutrašnjem sluhu, empatiji, samoobmani i samokritici; o patnji, usamljenosti, strahu, stidu, zavisti, ljubomori i opojnom ukusu moći; o umetnosti, lepoti i stvaralaštvu, ali i o najvažnijim pitanjima psihoterapije. Kako znamo da smo iskreni prema sebi? Zašto nas sopstveni unutrašnji glas ponekad zastrašuje? Šta se događa s neizraženim besom? Zašto se stid tako duboko urezuje u ličnost? Može li razočaranje da nas zaštiti, a da nas istovremeno ne zatvori? Šta pokloni govore umesto nas? Kako izabrati psihoterapeuta i šta psihoterapeuti zapravo rade? Polazeći od psihologije i psihoterapijskog iskustva, Dimitrijević slobodno prelazi u književnost, muziku, film, istoriju i svakodnevni život. Šostakovič, Rilke, Šekspir, Frojd, Jung i Kješlovski u istom su misaonom prostoru s našim strahovima, unutrašnjim sukobima, porodičnim iskustvima i pokušajima da razumemo druge ljude. Naučna saznanja prepliću se sa umetničkim delima, ličnim zapažanjima i pitanjima na koja nema jednostavnih odgovora. Ovo je nešto "tamnija" knjiga od prve, ne zato što ostaje u tami, već zato što se usuđuje da u nju pogleda. Njeni tekstovi ne nude brze recepte, lake utehe ni savete za život u nekoliko koraka. Oni nas pozivaju da zastanemo, pažljivije oslušnemo sebe i ne skrenemo pogled pred onim što otkrijemo. U vremenu neprekidne buke, površnih sudova i unapred pripremljenih odgovora, Unutrašnji glasovi brane pravo na složenost, sumnju, razgovor i unutrašnji život. Jer ono što ne umemo da čujemo u sebi teško ćemo prepoznati i u drugome.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google

Privacy Policy and

Terms of Service apply.