Пламен српства у Македонији – Душан Илић

Македонско питање спада међу најсложеније теме српске историје, а студија Душана Илића Пламен српства у Македонији прилази му из угла који је деценијама потискиван – српског. Како је простор Старе Србије, колевке средњовековне српске државе, постао терен на коме се српско име системски брише? Аутор на то питање одговара спајајући историјску анализу, породично предање и увид у савремене политичке процесе.

Македонско питање и девет спољних утицаја

У првом делу књиге аутор разматра утицај девет спољних фактора на формирање националног идентитета у Македонији – од османског, фанариотског и римокатоличког, преко германског, руског и бугарског, до комунистичког, англосаксонског и албанског.

Илић показује да су европски картографи и путописци од XVI века простор данашње Северне Македоније често сматрали Србијом у географском смислу. Македонско питање се тако открива као резултат укрштених интереса великих сила, а не спонтаног народног развоја.

Војвода Петко Илић – симбол четничке акције

Средишње место у књизи припада војводи Петку Илићу Нагоричком, једном од најславнијих јунака српске четничке акције у Старој Србији и Македонији, коме српска наука није посветила ниједан научни чланак све до 2023. године. „Када један обични српски сељак узме пушку у руке и промени ток историје”, пише аутор, то заслужује пажњу историчара.

Од битке на Китки до погибије у освит ослобођења 1912. године, реконструисан је животопис војводе који је постао симбол борбе на српском Југу.

Од сепаратизма до црквеног питања

Посебна поглавља посвећена су македонском сепаратизму током Другог светског рата, одлукама АСНОМ-а и настанку македонских националних симбола.

Аутор затим анализира македонско црквено питање – од раскола до давања аутокефалије Македонској цркви 2022. године – и разматра коме то решење заправо иде у прилог.

Македонско питање данас – Београд и Скопље

Завршни део књиге прати спољнополитичке односе Србије и Северне Македоније од 2006. до 2025. године, демографски развој Срба у Северној Македонији од 1921. до 2021. и присуство комитских традиција у филму, музици, књижевности и на друштвеним мрежама.

Анализа пописа становништва показује, тврди аутор, да је „македонски концепт закорачио на пут без повратка” – а да будућност македонског питања и судбина Срба на том простору зависе од одлучности Београда.

О аутору

Душан Илић је истраживач млађе генерације који се бави историјом Старе Србије и српско-македонских односа. Радове о војводи Петку Илићу и спољној политици Србије објављивао је у научним зборницима и часописима. Потомак је солунца Милана Илића и рођак војводе Петка Илића, чијем спомену је и посветио књигу Пламен српства у Македонији.

Књигу су објавили Catena mundi и Институт за европске студије као суиздавач, а рецензенти су проф. др Дејан Антић, др Немања Девић и др Рајко Петровић.