Читанка Другог српског устанка

СТВАРАЊЕ МОДЕРНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ

Крај XВИИИ и почетак XИX века представља доба ратова и револуција и означава се као преломни период у историји Европе. Француска буржоаска револуција (1789) срушила је стари феудални поредак и створила могућности за ново друштвено уређење. У том времену, на Балкану избија вековима сакупљана духовна и физичка снага напаћеног српског народа и почиње да руши моћно Турско царство.

Срби су били без државе од пада српских средњовековних држава средином 15. века. Живели су на просторима три државе: Османског царства, Хазбуршке монархије и Млетачке републике. Сви покушаји Срба да створе државу пре почетка 19. века, путем буна и устанака, и учешћа у многим ратовима поменутих земаља, завршили су се неуспешно. Период од 1804. до 1835. је изузетно важан у стварању нововековне српске државе. То је време борбе за ослобођење од турског ропства и обнове националне државе и познато је у европској историји под именом Српска револуција.

Тако ју је назвао Леополд Ранке, професор берлинског универзитета, у истоименој књизи објављеној у Берлину 1925. године.

Српска револуција је почела на Сретење, 15. фебруара 1804. године, када је у Орашцу подигнут Први српски устанак; завршена је на Ђурђевдан, 5. маја 1835. године када је у Србији коначно укинута феудализам. Дели се на два периода: ратни (1804 – 1815) и мирнодопски (1815 – 1835). Први период у који улазе Први српски устанак, Хаџи-Проданова буна и Други устанак, представља први српско-турски рат у новом веку, а други, време упорне и веште борбе за проширење националне слободе и укидање феудалног поретка

…