Обнова Солунског процеса 2–13. јун 1953.

Солунски процес – отворен истраживачки задатак

Без обзира што је процес из 1953. такође имао политичке побуде, добро је да стручна и шира јавност има увида у садржај и аргументацију изношену током ревизије Солунског процеса из 1917. године пред две судачке инстанце. Један политичком борбом мотивисан процес одржан у егзилу под околностима Првог светског рата, објављивањем ових списа добија заокружену слику која се стварала још од памфлета „Тајна превратна организација“ штампану још у време рата са циљем организатора суђења да оправда потребу процеса против пуковника Димитријевића и другова, па преко докторске дисертације Аписовог сестрића Милана Ж. Живановића, потом писања Владимира Дедијера и других о позадини Сарајевског атентата.

Сада ће читаоци из коначне пресуде која се објављује у овој књизи видети или прихватити као утврђено да је Апис заиста у свом писму суду које се није расправљало, прихватио да је он организатор Сарајевског атентата и да је његов извршилац био Раде Малобабић. Тада, 1953. многе чињенице се још нису знале које би ово дезавуисале. Многима ће ово бити корисно штиво са правим богатством детаља, како о прошлом тако и за слику времена о једном и другом процесу (1917, 1953).

Др Миле Бјелајац