Недоглед

Недоглед одређује место (или стање?) које поглед не може да досегне и које се само може домислити и имагинацијом учинити стварним али тиме се не отвара простор апроксимацијама, напротив. Запис о нечему што око не може довидети не остварује увек значење невидела-недогледа, зато што само интимни поетски запис домишљава и постаје слика у времену без знакова. Слика коју може испунити само стрепња, стид (на коме песник инсистира као на немоћи етичког утицаја) и поетско знање песме и познања света. Отуда пут до недогледа није пут до „обећане земље“ већ пут успостављања духовних суштина, јер одлазак је увек по мало умирање – митизирање.
Читалац из ове књиге неће понети готове, огољене и априористичке тезе намењене стварању апаратних мисли и слика. Пре свега биће подстакнут да поезију и културу посматра у њиховој сложености, динамичној измењивости и вишезначности у интелектуалној авантури којом га песник води.
Петар В. Арбутина