Свети Григорије Палама: књига 8: Сто педесет глава; Аскетски списи; Молитве

Kњигa je опремљене и регистрom појмова. Сваки спис такође је опремљен и детаљним уводним текстовима Панајотиса К. Христуа, преузетим из његовог издања сабраних дела Св. Григорија Паламе, који читаоцу омогућавају да разуме богословски и историјски контекст настанка појединих дела, али садрже и преглед њиховог садржаја са анализама и разјашњењима која умногоме олакшавају праћење и разумевање понекад врло сложене Паламине мисли и аргументације.

Непотребно је истицати колико је за нашу црквену али и научну јавност значајно објављивање превода списа Св. Григорија Паламе, чији се утицај на источну богословску и философску мисао може поредити само са именима попут Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова или Св. Јована Дамаскина. Паламино богословско наслеђе у себи истовремено сабира теоријско (богословско и философско) и практично (литургијско) предање, креативно га артикулишући у контексту проблема са којима се суочавало хришћанско учење његовог времена. Поред тога, увиди Св. Григорија постали су током времена незаобилазни део источногхришћанског предања, док се потенцијали његовог учења у дијалогу са хришћанима Запада у новије време све више откривају и препознају. Истовремено, дела Св. Григорија Паламе не представљају само значајну историјско-богословскучињеницу, већ имају велики потенцијал за боље и свеобухватније саморазумевање Православних.

Презвитер мр Александар Ђаковац


УВОД

Сто педесет глава
Наслов и циљ писања дела

Ово дело светог Григорија Паламе припада књижевној врсти која носи назив „главе“, насталој крајем четвртог века, са појавом Евагрија, а која је постала широко распрострањена у петом и шестом веку. У почетку су састављачи глава углавном излагали учења о животима подвижника високог ранга, и обично су их описивали као практичне и гностичке. Свети Максим Исповедник им је дао богословскији садржај, разликујући, између осталих, категорије богословских и икономијских глава. Свети Никита Ститат нарочито издваја категорију природних глава, чији су елементи уврштени међу друге главе, као што је случај са Тачним изложењем православне вере светог Јована Дамаскина …