Аутор: превод са грчког Станимир Јакшић
Страна: 425
► Остали детаљи

Kњигa je опремљене и регистрom појмова. Сваки спис такође је опремљен и детаљним уводним текстовима Панајотиса К. Христуа, преузетим из његовог издања сабраних дела Св. Григорија Паламе, који читаоцу омогућавају да разуме богословски и историјски контекст настанка појединих дела, али садрже и преглед њиховог садржаја са анализама и разјашњењима која умногоме олакшавају праћење и разумевање понекад врло сложене Паламине мисли и аргументације.

УВОД

Нов повод за полемичке богословске расправе у Византији појавио се 1334. године, у време цара Андроника Трећег, када су, ради обнављања дијалога о уједињењу Цркава, у Цариграду дошли папски изасланици, Италијан Франциско, епископ Херсона, и Енглез Ричард, епископ Босфора. Са двојицом латинских богослова разговарао је тада православни богослов са Запада Варлаам Калабријски. Он је, додуше, оповргавао аргументе западњака, међутим, његов краткотрајни боравак у Грчкој није му допуштао да у потпуности усвоји византијски начин богословског мишљења. Уосталом, као носилац хуманистичких тежњи свога времена, односно тада јављене ренесансе, он је у току дијалога примењивао дијалектички метод, који води ка некој врсти богословског агностицизма. Због тога је његова аргументација изненадила многе, а посебно монахе богослове …

***

Непотребно је истицати колико је за нашу црквену али и научну јавност значајно објављивање превода списа Св. Григорија Паламе, чији се утицај на источну богословску и философску мисао може поредити само са именима попут Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова или Св. Јована Дамаскина. Паламино богословско наслеђе у себи истовремено сабира теоријско (богословско и философско) и практично (литургијско) предање, креативно га артикулишући у контексту проблема са којима се суочавало хришћанско учење његовог времена. Поред тога, увиди Св. Григорија постали су током времена незаобилазни део источногхришћанског предања, док се потенцијали његовог учења у дијалогу са хришћанима Запада у новије време све више откривају и препознају. Истовремено, дела Св. Григорија Паламе не представљају само значајну историјско-богословскучињеницу, већ имају велики потенцијал за боље и свеобухватније саморазумевање Православних.

Презвитер мр Александар Ђаковац

2