Свети Максим Исповедник: О разним недоумицама

Томи Освећеноме

ПРОЛОГ

Освећеном слуги Божијем, духовноме оцу и учитељу, господину Томи, смирени и грешни Максим, недостојни слуга и ученик.

Усрдним изучавањем божанских тајни, од Бога врло љубљени (оче), стекао си незаблудно созерцање и постао уистину целомудрен љубитељ не само премудрости већ и њене лепоте. А лепота мудрости је делатно знање или мудро делање, којима је својствен логос божанског промишљења и расуђивања, јер (и делатно знање или мудро делање) у себи садрже обоје. А када си, посредством Духа, сјединио ум са чулним опажањем, уистину си показао како је Бог саздао човека по Своме образу, а ситовремено си нам открио богаство Његове доброте: кроз диван спој супростављених ствари, у себи самоме си нам открио Бога отеловљеног у врлинама; уподобљавајући се Њему, саобразно својој духовној висини, ниси се либио да снисходиш к мени и да заиштеш оно што си кроз опит и сам спознао …