Свети Григорије Палама: књига 6: Полемичка слова
(4-7)

Kњигa je опремљене и регистрom појмова. Сваки спис такође је опремљен и детаљним уводним текстовима Панајотиса К. Христуа, преузетим из његовог издања сабраних дела Св. Григорија Паламе, који читаоцу омогућавају да разуме богословски и историјски контекст настанка појединих дела, али садрже и преглед њиховог садржаја са анализама и разјашњењима која умногоме олакшавају праћење и разумевање понекад врло сложене Паламине мисли и аргументације.

Непотребно је истицати колико је за нашу црквену али и научну јавност значајно објављивање превода списа Св. Григорија Паламе, чији се утицај на источну богословску и философску мисао може поредити само са именима попут Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова или Св. Јована Дамаскина. Паламино богословско наслеђе у себи истовремено сабира теоријско (богословско и философско) и практично (литургијско) предање, креативно га артикулишући у контексту проблема са којима се суочавало хришћанско учење његовог времена. Поред тога, увиди Св. Григорија постали су током времена незаобилазни део источногхришћанског предања, док се потенцијали његовог учења у дијалогу са хришћанима Запада у новије време све више откривају и препознају. Истовремено, дела Св. Григорија Паламе не представљају само значајну историјско-богословскучињеницу, већ имају велики потенцијал за боље и свеобухватније саморазумевање Православних.

Презвитер мр Александар Ђаковац


ЧЕТВРТО ПОЛЕМИЧКО СЛОВО ПРОТИВ АКИНДИНА

Поводом Акиндинових списа против светлости Божанске благодати и против оних који су њоме Божански облагодаћени

Глава 1

О томе да је Акиндин најпре засуо слушаоца мноштвом измишљотина, а затим из нествореног Божанства сасвим очито одстранио светлост божанскога Преображења

Опет је Акиндин стао да дошаптава хулу против велике светлости и да друге плаши ругобом двобоштва, боље рећи и сам је почео да се плаши оповргавања од стране светих Списа и да, под изговором благочешћа, одговара своје присталице од изучавања Списа; са друге стране севе је представио великим јер, тобоже, са правом носи име поузданог, тако да је неке обасуо смушеношћу својих измишљотина, а неке је престрашио величином тобожње непосредне опасности, сматрајући да је оне који су успели да избегну и једну и другу замку, у потпуности обмануо својим великим речима…