Свети Григорије Палама: књига 2: Слова у одбрану светих исихаста

Kњигa je опремљене и регистрom појмова. Сваки спис такође је опремљен и детаљним уводним текстовима Панајотиса К. Христуа, преузетим из његовог издања сабраних дела Св. Григорија Паламе, који читаоцу омогућавају да разуме богословски и историјски контекст настанка појединих дела, али садрже и преглед њиховог садржаја са анализама и разјашњењима која умногоме олакшавају праћење и разумевање понекад врло сложене Паламине мисли и аргументације.

УВОД

Хронолошка основа исихастичког спора

За тачно утврђивање почетка исихастичког спора располажемо са три поуздане чињенице: а) учешће Варлаама у расправама са изасланицима папе, у зиму 1333/34, б) његов прелазак на Запад почетком 1339, и в) сазивање сабора у Цариграду у лето 1341. године. Остале хронолошке чињенице у вези са овим нису у потпуности сигурне, јер се разлика у датирању од две године може приметити између Schiroa, који Паламину Прву посланицу Акиндину смешта у 1335. годину, и Мајендорфа (Jean Meyendorff), који га смешта у 1337 …

***

Непотребно је истицати колико је за нашу црквену али и научну јавност значајно објављивање превода списа Св. Григорија Паламе, чији се утицај на источну богословску и философску мисао може поредити само са именима попут Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова или Св. Јована Дамаскина. Паламино богословско наслеђе у себи истовремено сабира теоријско (богословско и философско) и практично (литургијско) предање, креативно га артикулишући у контексту проблема са којима се суочавало хришћанско учење његовог времена. Поред тога, увиди Св. Григорија постали су током времена незаобилазни део источногхришћанског предања, док се потенцијали његовог учења у дијалогу са хришћанима Запада у новије време све више откривају и препознају. Истовремено, дела Св. Григорија Паламе не представљају само значајну историјско-богословскучињеницу, већ имају велики потенцијал за боље и свеобухватније саморазумевање Православних.

Презвитер мр Александар Ђаковац