Изучавајући стилску фигуру синестезију код готово свих српских песника, од усмених и средњовековних до савремених, са добрим увидима у светско песништво, професор Ђорђије Вуковић је напоредо написао и својеврсну историју (или преглед) српске поезије, дајући велики прилог стилистици и теорији песништва. Откривање синестезије и њеног дејства у раскошном колориту поезије, аутор је открио и описао сложени чулни свет аналоган језичким и песничким сликама. Методолошки приступ тексту омогућио му је да створи грађу за антологију српске поезије и антологијска тумачења песама и песника.