Огледи из књижевне морфологије

На књигу „Огледи из књижевне морфологије“ може се гледати као на јединствен покушај да се значењу и вредности књижевног дела приђе преко облика, преко онога што се у науци о књижевности још од антике сматра јединм од најпоузданијих полазишта за класификацију књижевних дела. Јасно и прегледно излажући теоријску основу свог приступа, аутор за предмет анализе узима дела класика српске књижевности (Јанко Веселиновић, Иво Андрић, Милош Црњански, Бранко Ћопић, Васко Попа, Душан Радовић, Драгослав Михаиловић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Радован Бели Марковић), подједнако убедљиво тумачећи и прозна и песничка остварења. Показујући како се повезују облик и значење у књижевном делу, Радивоје Микић настоји да, указивањем на стварне одлике књижевних дела, аналитички докаже у којој мери је уметничка вредност у књижевности непосредно везана за прави избор књижевног облика.

„Огледи из књижевне морфологије“ су због тога настали у сагласју са оним што су, истовремено, резултати великих књижевно-теоријских школа новијег доба, али и наслеђе српске науке о књижевности, посебно оног њеног смера који репрезентују Љубомир Недић и Богдан Поповић, утемељивачи модерне српске науке о књижевности.