Na ostrvu pisaćeg stola

E, da sam onda, pre četrdeset godina, znao da ću postati pisac, da će me deca učiti u školi, da ću morati da pričam i objašnjavam svoj život i pisanje, da sam to onda mogao znati, drukčije bih živeo, drukčije se ponašao i više bih pamtio; ja to tada nisam znao, a sad je verovatno kasno da se nešto popravi.

Živeo sam kako sam živeo, kako se onda živelo - obično, provincijski, periferijski, železničarski. Prvih šest godina u Nišu, i najvažnijih deset godina u Subotici. Bio sam sin mašinovođe, anonimni klinac, poznat i popularan najviše u svojoj porodici. Nikad nisam mislio o tome da ću nešto postati, a najmanje ovo što sam danas.