Koridon : četiri sokratska dijaloga

Četiri sokratska dijaloga sa Koridonom - doktorom za dušu - nisu ni ispovest, ni pamflet, ni pregled seksualnih praksa i iskustava, već ogled kojim se rasvetljava delikatna tema uranizma - ogled koji želi "da bude iskren, a ne ciničan, i prirodan na jednostavan način“.

Oslanjajući se na Montenja, Paskala, Spinozu, i pre svega na antičku Grčku, Žid piše o ljubavi "koja ne sme da izgovori svoje ime“, ali ne ispisuje njenu jednostranu apologiju. Strah od "sokratske ljubavi“ je strah od raspada društvenog poretka, a upravo na primeru stare Grčke je očito da su ti strahovi neopravdani i iracionalni, i da su kao takvi jedino pogodni za manipulaciju od strane raznih vrsta društvene i političke moći. Životna radost koja, iznad svega, isijava iz ovog teksta jedan je od najjačih autorovih argumenata.
Koridon se po prvi put pojavio 1911. (u samo 11 primeraka), a u celosti je objavljen 1924. Iako mu je donelo mnogo neprijatnosti, Žid je ga je smatrao svojim najvažnijim delom.