Исповести

Августинова личност је дубоко прожета животом, који је у потпуности искусио, али и нечим што живот превазилази. Његове Исповести, настале у периоду од 397. године до 401. године, јесу прича о страственој духовној пустоловини: потрази за Богом. Страственост коју ова књига има у себи чини је и данас, после седамнаест векова, актуелном, свевременом. Испуњена божанским, истовремено је и сасвим људска. Због тога такође она и данас има своје читаоце. Јер, пре него што је постао светац, Августин је био човек и спознао је и искусио људске слабости. У својој потрази за Богом, Августин поставља сасвим људска питања, свима препознатљива: Где је Бог? Шта је Бог човеку? Шта значи волети? Шта је зло и одакле долази? Шта је срећа и како доћи до ње? Колика је снага чулног у нама? Шта је воља? Како спознати Бога? Шта је истина? Шта је вечност? Зашто постојимо?


Отвореност којом Августин износи своје недоумице и заблуде откривају дубоку искреност према себи и животу, разумевање човека у његовој несавршености и уздизање Бога у његовој савршености. Сам Августин о Исповестима каже:"Тринаест књига мојих Исповести хвале Бога, праведног и доброг, за зла и добра која ми је дао. Ове књиге уздижу ка Богу разум људски и људско срце" (Ретрацтатионес ИИ, 6, 1).