„Историско-епска личност Краљевића Марка била је од великог „интереса како за историчаре и испитиваче српско прошлости у доба распадања велике и силне Душанове царевине и пропадања српске самосталности и слободе, тако и за књижевнике и оцењиаваче народних предања, а нарочито народне епске појезије, у којој је Марко уздигнут на недостижну висину“.
Стојковићево литерарно истраживање узрока Маркове славе и популарности у српском народу на целовити начин осветљава и драматичне токове српске средњевековне историје када је и настајао и мит о Краљевић Марку.