Dijalog o ljubavi

„Stavovi o ljubavi su kod Aristotela iznošeni sporadično i raštrkano, uzgred su pominjani u diskusijama o mogućim rešenjima nekih drugih problema. To naravno ne znači da je Aristotel potcenjivao taj problem: zna se da je napisao traktat o ljubavi (danas izgubljen) u kome se, kako se pretpostavlja, detaljnije posvetio pomenutoj tematici. Njegovi su se učenici (Teofrast, Ariston sa Keja, Hijeronim sa Rodosa i Heraklit Pontski) nastavili da bave problemom ljubavi; njihovi su stavovi, na svu sreću, gotovo u celosti dospeli do nas putem jednog dela, iako su originalni traktati izgubljeni. Delo iz koga saznajemo o stavovima Aristotelovih učenika jeste Plutarhov Dijalog o ljubavi (gr. Erotikos, lat. Amatorius) posvećen problemu heteroseksualne i homoseksualne ljubavi.

Tačan datum nastanka ovog dela nije nam poznat, jedino što se sa sigurnošću može tvrditi jeste da je pisano nakon 96. n. e. (pošto Plutarh u njemu aludira na propast Flavijeve dinastije do koje je došlo 96. godine, sa smrću Domicijana). Kako bilo, znamo da je Dijalog o ljubavi inspirisan Plutarhovim boravkom u Tespijama, gde je sa svojom ženom prisustvovao prinošenju žrtve u slavu Erosa.

Kada je stigao u Tespije, Plutarh je zatekao svoje prijatelje kako se prepiru oko jednog događaja koji je podelio javno mnjenje i izazvao žučne rasprave: reč je o odluci mladića Bakhona da se oženi starijom udovicom Ismenodorom. Sama odluka ne bi bila toliko šokantna da nije postojala i jedna komplikacija: Bakhon je bio Pisijin eromenos, tako da se ovaj oštro usprotivio tom braku. Rasprava se raširila u krugu njihovih prijatelja i, prevazišavši konkretan slučaj, zahvatila i neka opštija pitanja: da li je bolje voleti muškarce ili žene?“
Eva Kantarela