УНЕСКО у Србији

На 466 страна великог формата, на српском и енглеском језику, представљена су културна добра која уписана на листу Унеска: Гамзиград, Стари Рас и Сопоћани, Студеница, Високи Дечани, Грачаница, Пећка Патријаршија и црква Богородица Љевишка, затим Мирослављево јеванђеље и архив Николе Тесле. Представљено је културно-историјско наслеђе које припада Унесковој листи «Памћење света» као и парк природе Голија, проглашен резерватом природе Унеска. Српске средњовековне манастире на Косову и Метохији Унеско је сврстао у групу културних добара изложених опасности. У монографији су представљена културна и природна добра, специјални резервати и споменици природе: Шар планина, Ђердап, Тара, Делиблатска пешчара, Ђавоља варош, Обедска бара, горње Подунавље, Кучајске планине, Стара планина и Проклетије.

Књига је обогаћена са 1000 фотографија, изузетно дизајнирана, свака страна је пун колор који у свом ватромету боја на најбољи начин, заједно са текстом омогућује читаоцу упознавање своје земље и богатства које поседује.