Autor: Aleksandar Matković
Strana: 495
► Ostali detalji

Aleksandar Matković, afirmisani teoretičar odnosa prava i umetnosti, […] složenom zadatku […] prilazi sa izvanrednim poznavanjem i umetnosti i prava. Njegova misao, iako se bavi predmetom zagonetnim i teško pristupačnim, pronicljiva je, pregledna i dosledna. Čak i kada napominje da će o određenoj temi govoriti uzgred ili u skraćenom obliku, zapažanja su mu akribična i podsticajna. Sa zavidnim umećem Matković koristi obilje referenci, bira upečatljive primere iz umetničkih pokreta, književnosti, slikarstva, filma, muzike, stripa i performansa, proniče u njihova značenja i podvrgava svestranoj analizi njihove normativne aberacije, koje mogu biti stvarne ali im, isto tako, iz vanpravnih pobuda mogu biti samo pripisane. Prepoznavanjem pojava koje u vreme nastanka ili nisu smatrane umetničkim pa su ih konformistički arbitri u kulturi bagatelisali, ili su, sa stanovišta čuvara poretka prokazivane kao deo neželjenog političkog hibrisa, Matković iz novog ugla osvetljava brojna dela svetske kulturne baštine, ali i stvaralačku scenu Novog Sada, Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Ako je prvo izdanje bilo preko potrebna studija o razgraničenju privatnog života i umetničkog stvaralaštva umetnika u svetlu devijantnog ponašanja i delovanja, onda je ovo drugo i prošireno izdanje dobrodošla dopuna o izazovima koje umetničke i kvaziumetničke prakse mogu da postave pred pravni sistem određenog društva. Okosnicu monografi je i dalje čini Matkovićevo dosledno insistiranje na preciznom razlikovanju devijantnog, delinkventnog i protivpravnog ponašanja umetnika, pri čemu se „razgraničenje između devijantnosti i protivpravnosti afirmiše u punom svetlu, kao najznačajnije pitanje za specijalizovano pravnu analizu” (str. 57). […] Poseban kvalitet autorovog pristupa čini njegovo neprekidno naglašavanje izazovnosti navedene problematike za pravne nauke, što ilustruje čitavim nizom zanimljivih, ali i uznemirujućih primera iz sfere umetničkog stvaralaštva. Od evropske avangarde, preko konceptualne umetnosti do lokalnog (novosadskog) andergraunda, od nadrealizma, preko crnog talasa do šok-arta, od (kvazi)performansa do opskurnog muzičkog podžanra blek metala, od umetničke cenzure i strit arta do antiartističke perspektive „umetnosti protiv umetnosti”, autor nas vodi kroz složenu problematiku potencijalno i stvarno socijalno devijantnog i protivpravnog.