Село у Србији данас

Бранислав Гулан се прихватио незахвалног задатка да састави студију посвећену проблемима српског села данас, који су веома бројни и тешки. Као економиста, публициста и новинар, аутор се више деценија бавио проблемима села и пољопривреде, тако да поседује велико знање, али и искуство, неопходно за ваљано писање о аграрним и руралним проблемима.

У тексту се најпре сагледавају најважнија питања, међу којима се посебно издвајају демографски суноврат села (а тиме и целог српског друштва). Гуланов приступ је озбиљан, систематичан и методичан. Он најпре даје дијагнозу стања, прецизно и детаљно описујући садашњу ситуацију у нашим селима. При томе се не служи само пуким оценама и проценама, већ користи конкретне податке како би своје закључке поткрепио. Извори података који се користе су двојаки. Један су званични статистички подаци, који се зналачки употребљавају за осликавање тренутног стаеа у српским селима. Рукопис обилује статистиком, са којом се аутор сусретао током свог истраживачког рада и која значајно помаже читаоцу да схвати озбиљност питања са којим се данас суочава српско село. Други извор података представљају мала, али веома бројна самостална истраживања спроведена у великом броју наших села, широм Србије. Кроз та истраживања, представљајући нам конкретна села, конкретне људе и њихове свакодневне проблеме, слика ситуације постаје сасвим јасна и оштра. Више од тога, појединачне судбине насеља и појединаца толико нам приближавају њихове тешкоће да је немогуће не осетити их и не разумети о чему се заправо ради.

Међутим, ту се прича не зауставља. Гулан не остаје на испразној критици, него настоји да укаже на начине на које је могуће решити све оно што мучи становнике села. Два момента нам се чине битнима и њих овде наводимо. Најпре, ту је компаративна перспектива: наводе се примери и модели пољопривредног и руралног развоја у другим земљама који би могли бити од значаја и за нас, ако бисмо се на њих угледали. Из текста је јасно да аутор и те како добро познаје стање у другим друштвима, што је једна од кључних претпоставки за разумевање сопственог друштва, али и за решавање његових проблема. Затим, подвлачи се значај земљорачниког задругарства за развој. И у овој области аутор има богато искуство, које користи како би на задовољавајући начин истакао  како све задруге могу помоћи пољопривредницима села. Додајмо још и то да  је Гулан укључен и у конкретне акције око развоја задругарства у Србији, које спроводи Влада Република Србије. Посебно је значајна чињеница да свуда у тексту провејава став да се судбина српског села не може одвојити од судбине српског друштва као целине.

Укупно гледано, рукопис предсатвља значајан допринос сагледавању проблема у српским селима, као и начинима њиховог решавања.

Село Бегеч, 5. јуна 2019.                                                                                              др Срђан Шљукић