Strana: 180
► Ostali detalji

Ратни дневник карловачког Србина – аустроугарског војника Богољуба Константиновића (1915–1917)

Приредио Жарко Димић

Средином јуна 1915. године Богољуб Константиновић позван је од стране аустроугарских војних власти у војску. Од почетка „војевања“ Богољуб је почео да води дневник о ономе што је сматрао значајним догађајима из војничке свакодневнице. Интересантно је да се на његовој војничкој фотографији из Великog Варадинa, на левом џепу војничке блузе назире ова свешчица и оловка.

Ова бележница не доноси директне ратне извештаје са фронта, већ носи причу једног Србина, аустроугарског војника, који је тада имао око 38 година. Писац је очито пратио вести са фронта из аустроугарских извора, коментаришући их и покушавајући да опише и атмосферу простора где се и сам налазио. Читалац ће сазнати и да је Богољуб често био на боловању, да се бавио неким позадинским пословима. Приметићемо ауторову систематичност у праћењу времена као и везама са најужим члановима породице и блиским везама са пријатељима из Карловаца. Овде се очитује велики значај чврстих и патријархалних породица, редовна комуникација између браће, сестре и мајке, њихова финансијска подршка, као и уредно вођење организације и утрошка новца који добија од куће.Богољуб је водио интензивну преписку са свим члановима своје породице. Ово је леп пример односа између најближих рођака у најтежим временима какав је рат.

Аустроугарске војне власти нису биле баш благонаклоне и нису имале превише поверења у Србе. Тако Богољуб описује своје догађаје из свакодневице, разне невоље са којима се сусреће, пажљиво ослушкује дешавања на ратишту, изражава своја позитивна надања. Записује шта се дешава у рату из угла аустроугарске штампе и војске. Изложен је разним шиканирањима, војним вежбама, преживљавању и уопште о атмосфери и прикривеним осећањима једног Србина који у туђој војсци ратује против свог народа и своје руске православне браће.