Priče na ćošku

U (ne)doba kad književnost nestaje na rubovima drugih ljudskih interesa i kad je prostor ovdašnjeg novinarstva tek političko-pastoralnopinkasta garsonjera u kojoj, prosto, nema mesta čak ni za knjigu a kamoli malu policu sa ukoričenim štivom, to je dragoceno.Pola veka unazad srbijansko novinarstvo mazi neku vrstu slatkastih intervjua u kojima iz pitanja profesionalnih laskavaca izviru gejzeri divljenja prema intervjuisanom. Mnogi su autori žalosnih literarnih krojevina tek u objavljenim intervjuima saznavali šta su, zapravo, hteli da napišu/kažu.Kao tipičan predstavnik one skepse koja je novinarstvu dala kritičko dostojanstvo Oliveri su te radnje mrske: jedna je od retkih preostalih majstora koji su ovladali umetnošću bušenja svakojakih dogma-cepelina koji zakrčuju provincijalna književna neba.