Podeljen ekran

Premda izmiče svakoj klasifikaciji, Miltojevićeva knjiga bavi se filmom na početku novog milenijuma (ili stanjem svesti o filmu), ali filmom u novim okolnostima, koje najpre determiniše razvoj novih tehnologija.

Iz čega, po autoru, neposredno proističe, da film u klasičnom obliku kakvog ga mi poznajemo u najskorijoj budućnosti nije moguć. Nije moguć iz razloga što su neke od njegovih atribucija preuzele druge prikazivačke forme, pa tako danas imamo prilično pesimističko gledanje na film kao na medij čiji su prostor uzurpirale video- igrice.

Evidentno je poznavanje teorijskog nasleđa nekih od najeminentnijih teoretičara medija (Lav Manovič), a atraktivni filmski i medijski primeri u funkciji autorove argumentacije doprinose njenom boljem razumevanju i ne dopuštaju nepotrebna teorijska uopštavanja i nejasnoće u čitanju.