Последња заповест

НЕЗАОБИЛАЗАН МИСИОНАРСКИ ПРИРУЧНИК

Уместо предговора

Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио! (Лк 12, 49)
У ревности не будите лијени: будите духом ватрени… (Рим 12, 11)

У наше време, можда више него икада раније, постоји потреба за хришћанина огњеног духа. То су заправо и једини прави хришћани у свим временима – млакушни су одбачени већ у апостолско доба (уп. Отк 3, 16), с обзиром на то да нису прикладни за сведоке Онога који је дошао да разгори огањ благодати Дуга Светога у људским срцима.

Читајући књигу о. Георгија Максимова, стекао сам утисак да је реч о свештенику огњене ревности који себе даје свецело за проповед Јеванђеља Христовог. Стицајем околности, упознао сам га 2009. године у Српској патријаршији у Београду, у време док још није постао свештенослужитељ. Тада је био у пратњи чувеног мисионара, о. Данила Сисојева, који ће неколико седмица после тог доласка мученички пострадати у Москви. Читајући упоредо текстове ова два мисионара, јасно се примећује велика духовна сродност и верујем да је о. Георгије управо од свог сатрудника, свештеномученика Данила, наследио огњени дух мисионарске ревности (уп. 2 Цар 2, 9)