СУКОБ НИСКОГ ИНТЕНЗИТЕТА

За разлику од ранијих епоха, различити сукоби ниског интензитета (побуне, устанци, герилске и противгерилске, као и терористичке кампање, субверзије и сл.) постали су честа појава/правило у међународним односима, а „велики” конвенционални ратови њихов изузетак. Међутим, фокус не само научне/стручне литературе из области ратне вештине већ и школовања на војним академијама широм света углавном је био на истраживању, сагледавању и сазнавању управо тих масовних и врло интензивних оружаних сукоба који се (наводно) одвијају „по правилима”. Овај раскорак између стварности и теоријског/наставног усмерења побудио је жељу да се проуче и што квалитетније спознају, не суштина и одлике (потенцијалних) великих оружаних судара моћних актера на светској сцени већ срж и обележја тих „мањих крварења” човечанства, у различитим крајевима Трећег света и у различитим појавним облицима. Истраживање у књизи фокусирано је на садржај доктрине сукоба ниског интензитета – СНИ (материјализоване кроз различита правила и упутства) и њену примену у пракси, искључиво или доминантно „у режији” ОС САД. С обзиром на то да је једна од главних (хипо)теза књиге став да је по одређеним елементима доктрина СНИ и те како актуелна, јасно је да је мотивација за писање проистицала и из веровања у њену релевантност у данашње време и употребну вредност теоријских и практичних спознаја о њој, а све у функцији боље конципиране одбране Републике Србије и виталних интереса српског народа, где год он живео у значајнијем проценту на Балканском полуострву.