Основи теорије функционалних стилова

”Основи теорије функционалних стилова” садрже увод о општем опису природе и настанка функционалних варијанти језика. Узроци функционалне варијације језичке структуре су социјалне природе, сматрају аутори. Главни разлог ове појаве је такозвано делење рада. Али ’теорија рада’ функционално-стилистичке дисоцијације није довољна као основа објашњења функционалних стилова. ’Вербализација’ садржаја не следи у језику непосредно већ посредством процеса мишљења. Тако се у говорне структуре уграђују духовне вредности. Нпр. неки научни текст има везе са истином и знањем, извођење радње и радни дискурс са меркантилном страном производа рада и са њиховом корисношћу, тј. са профитом и интересом, политика и идеологија са моћи и вршењем моћи итд. Осим тога, у комуникацији уопште поред језика употребљавају се и нејезичка средства (гестикулација и мимика у свакодневном говору, различити ритуали у идеолошкој сфери, знаковне и сликовне структуре у науци итд.). Језичке структуре се томе невербално прилагођавају и тако настају структуралне варијације.