Заводник ништавила

Роман је на неки начин опора, апокрифна биографија Вере Клусов, лаборанткиње у Државном заводу за узгој експерименталних животиња. Њено искуство инцеста, скривано српско порекло и учешће у подземном интелектуалном животу Москве седме и осме деценије склапају фантазмагорични мозаик, метафору незваничне историје Русије и Украјине 20. века. Везивно ткиво у приповедању, али и у симболичко-значењској равни јесте историја три века српских сеоба у Русију и руских сеоба у Србију, мала историја емиграције.