Од Крфа до Русије у отаџбину преко пола земаљске кугле

Од Крфа до Русије – eпопеја српског добровољачког корпуса из записа учесника

Књига садржи дневничке записе и сећања непознатог српског официра и дневничке записе резервног потпуковника Милорада Вујачића. У последњем делу се налазе фотографије из заоставштине армијског генерала Стевана Хаџића, Милорадa Вујачића и као додатак фотографије немачког резервног коњичког официра Лотара Хеилборна, а које се односе на руско–румунски и немачко–руски фронт као и румунска села у том делу ратишта.

За приређивача је било фасцинантно виђење великих градова Европе и њихових становника очима официра Краљевине Србије током Великог рата. Официра који су потицали из мале сељачке земље каква је била Краљевина Србија почетком XX века. Земље која је имала огроман дисконтинуитет у социјалном и културном развоју од средњег века, потпавши под отoманску власт. Земља која је једноставно заборављена у прошлости, а чију су сјајну прошлост генерацијски чували гуслари, српско свештенство и пречански Срби у Аустроугарској монархији.

Официри из Србије са селима, варошима и градом Београдом оријентално–европског стила, како у архитектури тако и по начину живљења. Из Београда који је добрим делом тако изгледао и тридесетих година прошлог века, судећи по платнима Косте Хакмана, дакле поприлично и по завршетку Великог рата. Србија коња, воловских и крављих запрега, блатњавих путева, али са људима необично позитивних карактеристика, како су их описивали ретки путници у XIX веку, међу којима и англикански пастор Вилијем Дентон: „Ни у једној земљи нису имовина или живот безбеднији, а сељаци из било ког дела Европе не могу се поредити са српским сељацима по овој до највеће мере искреној уљудности која се заснива на независном духу и извире из искрене отмености карактера”.