Обитавање безграничног у срцу

УВОД

Молитва је стремљење срца и ума ка Богу. Стална молитва је непрестано обраћање ума и срца к' Њему (Св. Теофан 3атворник)

Реч о сталној молитви у срцу, или срдачној молитви, звучи као порука из неког далеког па ипак блиског света. у списима као "Казивање једног боготражитеља", описана су духовна искуства људи чији је сав живот био прожет овом непрестаном молитвом. И то лична искуства.

Православна Црква Истока располаже преизобилним знањем и испробаном методиком о начину упражњавања овом молитвом. Она поседује и поуке богоозарених молитвеника; указује нам на један молитвени пут који је свима доступан, који задовољава наще сазнање и слободу и подарује нам иста духовна искуства. Непрестана молитва срца је наука над наукама, уметност над уметностима, занимање узвишеније од било ког другог занимања, приступачно подједнако неуком и ученом.

Непрестана молитва срца има корен у Светом Писму. Сам Господ Исус Христос учи да у свако време треба стражити и молити се, да се треба непрестано молити да при том не треба говорити многе речи, већ да се треба молити у срцу Оцу небеском, у тајности и у Његово, Христово, Име. И Апостол Павле захтева да се молимо духом и истином и то без престанка и да је боље изговорити пет речи умом него хиљаде језиком.

Поставља се, међутим, питање, да ли је то уопште могуће? И како се то постиже? Уистину, то је сасвим могуће и за истински хришћански живот чак неопходно. Јер благодатан разговор са Богом кроз молитву представља откуцаје људске душе. Од хришћанског искона боготражитељи стреме овом непрестаном општењу са Господом обраћајући Му се кратким, честим, интимним и сабраним призивима. Духовно просвећени Оци су нашли да је међу таквим призивима најпростије а истовремено и најуспешније средство за постизање непрестане молитве ткзв. Исусова молитва тј. молитва Господу Исусу. Та молитва је истоветна са оном коју је цариник упутио Господу Христу у Јерусалимском храму. Она гласи: ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГ.

САДРЖАЈ
УВОД, 3

I. О ЖИВОТУ У МОЛИТВИ, 8
1. ПРВА УПУТСТВА О МOЛИТВИ, 8
2. О ДЕЛАТНОМ И МЕДИТАТИВНОМ ЖИВОТУ, 1I
3. О МОЛИТВИ У ЈЕВАНЂЕЉУ (Према. "Казивањима Боготражитеља", V разговор, Казан, 1911.), 18
4. ВРСТЕ И СТЕПЕНИ МОЛИТВЕ, 24

II. НЕПРЕСТАНА СРДАЧНА МОЛИТВА И ИСУСОВА МОЛИТВА, 33
1. О СРДАЧНОЈ МОЛИТВИ ПРВЕ ЦРКВЕ
(По Паисију Величковском), 35
2. О ИСУСОВОЈ МОЛИТВИ, 43

III. УПУЋИВАЊЕ У МОЛИТВУ, 53
1. О МОЛИТВЕНОМ ПРАВИЛУ
(По Теофаиу Затворнику, 53
2. КАКО СЕ ОБАВЉА ИСУСОВА МОЛИТВА, 51
3. ИЗВРСНА СРЕДСТВА ЗА УЧЕЊЕ ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ, 61

IV. ИСКУСТВА МОЛИТВЕНИКА, 70
1. МОЛИТВЕНИК ПРЕД БОГОМ, 70
2. САМОПОЗНАЊЕ И ПОКАЈАЊЕ
(враћање истини), 78

V. ИСКУШЕЉА И ЗАБЛУД, 92
1. КОЈИ ДУХ ВЛАДА У ТЕБИ?, 92
2. О СТРАСТИМА, 93
3. О ИСКУШЕЉИМА (По Теофану Затвораику), 97
4. О ОХЛАЂЕЊУ СРЦА, 103
5. ЗАБЛУДА И ОПСЕНА, 106

VI. БОРБА ПРОТИВ ЗАСТРАЊИВАЊА И СТРАСТИ, 115
1. О 3AKОHУ УНУТР АШЊЕ БОРБЕ, 115
2. О НЕВИДЉИВОЈ БОРБИ, 117

VII. ПЛОДОВИ МОЛИТВЕ, 131
1. О ДЕЛОВАЊУ БЛАГОДАТИ, 132
2. ПОУЗДАЊЕ РАДОСНА ТУГА, 142
3. О ПЛАМЕНОЈ РЕВНОСТИ, 143
4. О ПОНОВНОМ ДУХОВНОМ РОЂЕЊУ, 147
5. ПОЗНАЊЕ СРЦА, 152
6. УНУТРАШЊИ ЧОВЕК СРЦА, 162
7. РАЗГОРEВАЊЕ ДУХА И ЕКСТАЗНА МОЛИТВА, 175 202