Никодим Милаш дела, књига 2: Правила православне цркве са тумачењима

ПРЕДГОВОР
Божјом помоћу ево могуће је било одржати задану прошле године ријеч о скором издању и II књиге радње ове. Овијем су сада издана на српском језику, а са односним тумачењима сва правила православне цркве: основна и допунидбена (свега 921 правило).

Оно што је казано у предговору I књиге о задаћи пишчевој у овој радњи његовој, то исто важи и за ову II књигу.

Може пасти у очи разлика између тумачења отачаских правила и тумачења саборских правила, особито правила васељенских сабора. Разлика та зависи од разлике између самих правила, као што је то истакнуто било на 26. и 27. страни I књиге. Правила св. отаца, узимајући их све скупа, показују или примјену онога, што је на саборима установљено, или се тичу посебних питања црквенога живота, утврђених на саборима, или пак дају упуства духовницима, какве епитимије имају да налажу за разне гријехе, те су као таква већином епитимијска правила (canones poenitentialеs). Према оваквом карактеру отачаских правила, она по себи и не требају онаквих тумачења, као правила васељенских, или неких помјесних сабора. Ради овога код многих правила св. отаца ограничило се у овој радњи само тијем, што су приведена паралелна правила, и из упоређења односног отачаскога правила са паралелним му правилима лако се може појмити смисао тога правила, ако случајно није по себи јасно само правило. Обраћено је више пажње и приведено је односно тумачење само на она отачаска правила, која се тичу каквог важнијег предмета црквено-правног или богословског, или која допуњују и разјашњују једно или друго саборско правило.

Према практичкој цијељи ове радње, додан је на крају и ове II књиге азбучни преглед предмета и лица, о којима се у књизи говори. А да би се могла имати пред очима опћа слика свега, о чему се у свима правилима и у тумачењима њиховима говори, нашло се за умјесно унијети у ”преглед” ове књиге и све оно, што садржи прва књига. Оваквим се прегледом ово издање мого приближило по садржају своме, премда у другом облику, азбучној синтагми Властаревој, које је значај за науку каноничкога права добро познат.

Кад се довршивала она радња, изишла је у Лајпцигу књига: Die Каnоnеs dеr wichtigsten altkirchl. Соnсilien nebst dеn Apostol. Kanones von Fr. Lаuсhert. О књизи се обој спомиње овдје на допуну онога, што је у I књизи ове радње казано (стр. 1-26) о правилима православне цркве.

Издање I књиге ове радње различно је оцијењивано било: објективно, а и субјективно. Тако у опће бива увијек, кад која нова књига изиђе. Објективним оцјенама, ма и најоштрије биле, мора се увијек хвала казати; а субјективне су посао личне симпатије или антипатије према писцу књиге, те према томе и вриједе онолико, колико вриједи у науци ocjeћaj.

Између оцјењивача I књиге један Рус казао је, да би ово издање морало бити ”настолная книга у каждаго сербскаго свяЩЕнника". И ово има пуно смисла!

У 3адру, јула l896.
Садржај
lIрдговор, III
Правила помјесних сабора, 1
Правила I пом. caбоpa, анкирског, 2
Правила II пом: сабора, неокесаријског, 26
Правила III пом. сабора, гангрског, 37
Правила IV пом. сабора, антиохијског, 49
Правила V пом. сабора, лаодикијског, 70
Правила VI пом. сабора, сардиског, 104
Правила VII пом. сабора, цариградског (394), 129.
Правила VIII пом. сабора, картагенског, 131
Правила IX пом. сабора, цариградског (861), 269
Правила Х пом. сабора, цариградског,I;C&ОГ (879), 293
Правила светих отаца, 301
Дионисије aлександријеки, 303
Григорије неокесаријски, чудотворац, 309
Петар александријски, 315
Атанасије велики, 328
Василије велики, 341
Тимотије александријски, 444
Григорије назијанзин, богосслов, 450
Амфилохије иконијски, 452
Григорије ниски, 455
Теофил александријски, 469
Кирил александријски, 478
Генадије цариградски, 485
Тарасије цариградски, 489
Допунидбена правила, 497
Правила Јована песника, 499
Правила Никифора исповједника, 520
Правила Николе цариградскога, 542
Различни канонички прописи, 549
Азбучни преглед, 557