Старац Пајсије је био велики подвижник и молитвеник, који се кретао уском стазом монашког тиховања. Из смерности, никад није примио рукоположење да би постао јеромонах. Имао је благодатне дарове и виђења, а и силу Духа Божијег. Њему су са свих страна притицали људи жални и потребити, који су чекали поуку и уразумљење. Он их је заиста и поучавао; између осталог, овако: „Душевне болнице биле би празне кад би се хришћани исповедали православно, чисто и искрено, смерно и са послушношћу, духовнику који поседује расуђивање, па нека је мало и строг. Па после да се достојно причешћују. Онда никога не би мучила тескоба, проблеми са великим искушењима. Треба да знате да све потиче од егоизма, непослушности и рђавих помисли. Послушност је живот, непослушност је смрт“.
У овој књизи налази се избор најлепших поука новоканонизованог свеца, човека који нас је у 20. веку подсетио да је сила Духа Божијег у Цркви иста као и у древним данима. Уџбеник за оне који хоће да се смире и спасу.