Југословенска војска ван отаџбине 1941–1948

Ратно наслеђе српске војске из два балканска и Великог рата, уобличило је перцепцију генерација војника и политичара, остављајући свој жиг на читавим поколењима. Исти они официри који су поразили завојевача са запада пре нешто више од двадесет година, поново су се нашли пред истим изазовом, међутим, на њега нису могли одговорити истим мерама. Вишеструко усложњене околности деловања, услови ратовања и сам карактер нове државне заједнице, потирали су оперативну вредност стечених искустава. Влада је већ у току априлског рата кренула да се осипа, напустили су је неки хрватски и муслимански министри, један словеначки министар је погинуо, анационални елементи се нису одазвали на мобилизацију или су вршили саботаже. Руководећи се тиме да морају по сваку цену очувати континуитет државе, њени политички и војни представници одлучили су да напусте територију Краљевине Југославије и рат наставе из иностранства, под покровитељством свог британског савезника…

Сви припадници војске који су се обрели ван граница своје земље, определили су се на подвиг, без икаквог формалног наређења или директиве, следећи сопствену жељу да у иностранству наставе борбу против Осовине. Свима је пред очима, несумњиво лебдео пример славне српске војске у Првом светском рату.