И сама у процепу између различитих могућности критичког читања путем штампаних медија и телевизије, критичарка Јасмина Врбавац, из општег шума књижевне продукције прве деценије XXИ века, издваја и износи суштинске координате стотинак прозних – домаћих и преведених – наслова који су на различите начине обележили српску књижевну сцену, управо у кључу који их и теоријски и практично препознаје кроз бројне елементе „идентитета у процепу" њихових ауторских концепата.