Преживети у тексту

Књига Преживети у тексту сабира, уз неколико изузетака, критички есејистичке радове о српској прози који су објављивани у периодици у претходних десетак година. У приказима се кроз интерпретацијске увиде и артикулацију вредносних ставова може пратити тежња ка заступању модерних поетичко-естетичких начела у књижевности, док есејистички текстови нуде сусрет књижевно-историјских и књижевно-теоријских разматрања у којим се понајпре истиче занимање за интертекстуалну природу књижевноуметничког дела.
Попут овако сагледане структуре, и насловна фигура ове књиге може се узети (барем) у својој двострукости. С једне стране, она упућује на немир који подразумева сваки књижевно-критички напор, упућује на аксиолошку и етичку напетост јер нужно ограничавајућем говору критике можда нешто упорно измиче. Фигура из наслова, с друге стране, можда сведочи и о онтолошки неизвесној судбини самог читалачког чина, о потенцијалној моћи књижевног текста да прошири простор и дејство (књижевне) реалности. У том случају, она је и крајња консеквенца прихватања Бартове тврдње: нема живота изван бесконачног текста.