НА ПРЕЛОМУ ЕПОХА

Да би се одупрли антиславизму, Словени прво морају да обнове самопоштовање. Да би имали будућност, они морају да поврате своју прошлост. То је богата прошлост и данас најмногољуднијег етноса Европе. Али стварна снага Словена не лежи у њиховој бројности, ни у огромном простору који запремају и данас, „од границе Италије па до Китаја и Јапана, од срца Еуропе до срца Азије“. Права снага Словена лежи у особеностима њихове културе, пред којом све германско и латинско изгледа непоправљиво безначајно и ситно; у оном „богатству“, како је још 1874. писао Валтазар Богишић, „најразличнијих појава и облика друштвеног живота, богатству, које тешко да се игдје, барем у странама старог свијета, може наћи у таквој мјери“. Данас су Европи Словени потребнији него икад пре, али оваква Европа тешко да је потребна Словенима. Ту словенску величину, тежњу за бескрајним мимо свих ограничења дубоком интуицијом наслутио је румунски мислилац Емил Сиоран: „Ах! Колико су ми блиски ти Руси! Моја досада је потпуно словенска. Бог зна из које су степе дошли моји преци! Носим, попут отрова, наслеђено сећање на неограничено“.