Здраво, Индијо

Свакодневна Индија у овим описима пулсира животом, властитим и животом посматрача, путописца. То је живот необичан, друкчији, далек за онога ко о њему ништа не зна. За онога ко зна и Индију и литературу о њој, и бракови, и сахране, и начин функционисања хотела, пошта, аутобуса, аеродрома, нужна су и општа места, али она у опису и коментару Радмиле Гикић Петровић на нов начин живе. Ту где вибрира њен посматрачки и коментаторски нерв нема понављања, не само унутар књиге, него ни унутар поменуте литературе о Индији: све ствари као да су први пут описане.