Француска, Србија и настанак Краљевине СХС

Односи Француске и Краљевине СХС од 1914 до 1929

Овим радом аутор је имао намеру да обради односе између Француске и нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од краја Великог рата до почетка тридесетих година двадесетог века, преломних година током којих су последице велике светске економске кризе промениле климу међународних односа.

Године 1924–1929 потврђују несигуран карактер односа између Француске и Краљевине СХС. Да ли је Француска имала средсaтва и вољe да буде пријатељ, заштитница и модел државе Јужних Словена и народа који су је сачињавали?

Италијанска и немачка конкуренција су јачале у области дипломатије и екомомије и имале су ефекта чак и у краљевској копненој војсци и морнарици, где је француски утицај требало да буде највећи. Остваривање поморског програма и зајма намењеног да омогући Краљевини да се војно опреми, сударало се са другим кључним интересима Француске: неопходношћу да одржи равнотежу у Европи и да очува своје савезништво са Италијом (поглавља VI и VII). У области културе, француска активност је морала да узме у обзир унутрашњу хетерогеност Краљевине.

Одвајајући се од „централистичког“ погледа на њу, Француска је доведена дотле да реорганизује своје конзуларне округе у Краљевини и да ојача своју активност у бившим аустро-угарским регијама као што је Војводина. Она се тада сударила са истовременим ширењем италијанског и немачког утицаја, увиђајући уз све то да су њени односи са Србима благо захладнели. Те напетости су остале приметне у симболичким изразима француско-југословенског пријатељства, које је достигло свој врхунац 1929. године, у моменту када је заведен лични режим краља Александра.