Рат у Босни завршен је пре три деценије, али магла око њега није се разишла. „Ово је књига сведочења”, каже на првој страни Босанских магли Слободан Рељић – сведочења релевантних учесника, новинара, књижевника и посматрача о томе како је све кренуло „путем крви и мржње”. И о питању које се не сме прескочити: коме је то користило?
Како почиње рат који нико не жели
Прва сведочанства прате сам почетак: убиство свата Николе Гардовића на Башчаршији, прве жртве и окончавање заједничког живота пре првог пуцња. Рељић не тражи дан када је рат у Босни почео, него механизам којим је постао неизбежан – и руке које су тај механизам навијале.
„Шира истина” западних медија
Пролог доноси исповест новинарке Гардијана Мелани Филипс о наградама овенчаним извештајима из Босне који су били „потпуно неистинити”. Уредници су то знали, али су објављивали јер је лаж илустровала „ширу истину”: Срби су лоши момци. По Едварду Херману, кога Рељић наводи, демонизација Срба била је пропагандни пуч.
Сребреница и Маркале: гласови с лица места
Средишња поглавља преносе документа и сведочења: генерала Моријона, холандских војника, руског пуковника Демуренка, као и налазе да је НАТО знао да муслиманска војска убија сопствене цивиле. Рељић наводи и забрањивану књигу Хермана и Питерсона, смештајући рат у Босни у шири образац који се касније поновио на Косову.
Од Калаја до високог представника
Посебна линија књиге прати континуитет туђинског управљања Босном: од Бењамина Калаја и аустроугарског „дисциплиновања источног духа” до високог представника као колонијалног управника који затомљује народну вољу – пре свега вољу Републике Српске. Ту су и Кисинџерова критика „митске Босне” и опомена Вилија Вимера.
Рат у Босни и балканизација Запада
Завршни огледи своде рачун: од школе у „немогућој држави” и Андрића као „проблема од Сарајева до Франкфурта”, до закључка да је Запад, радећи на Балкану, балканизовао самог себе. Књига се затвара „Милениной причом” Роберта Фиска – судбином девојчице из Српске Крајине коју је НАТО бомба стигла у Сурдулици.
О аутору
Слободан Рељић (1954) је новинар и социолог медија, дугогодишњи уредник и главни уредник недељника НИН. У издању Catena mundi објавио је више књига о медијима, пропаганди и кризи западног поретка.