Антологија српске еротске поезије

Poetika erotskog kao visok stvaralački izazov poznata je još od začetka Homerovog epa (erotizam lepe Jelene, Kirke, Kalipso) i doba Arhiloha, lirske pesnikinje Safo i Alkeja do Ovidijeve Ljubavne veštine i Katulovih Carmina, od Vijona i francuskih pesnika 17. veka, do već moderno razuzdane erotske poezije (Bodler, Delvo) i urbano utančane (Laforg, T. S. Eliot), ili vrhunskog senzibiliteta u prepoznavanju arhajske erotike (Ezra Paund, Sen-Džon Pers, Rober Marto).

Tanka linija erotske inspiracije u srpskoj poeziji začinje se glasovima anonimnih narodnih pevača i hvata prve književne zamahe u stihovima Sime Milutinovića, Njegoša, Branka i Laze Kostića, da bi razvila savremenu erotsku dubinu tek od Crnjanskog, Rastka i Tišme, ka najboljim, ređim ostvarenjima pesnika današnjice. Pred čitaocima je strogo birana Antologija srpske erotske poezije, prva takve vrste u prostoru srpskog jezika i kulture, što je čini prvorazrednim izazovom baš danas, u vremenima kada oseka srpskog biološkog i etničkog bića vapi za obnovom, toplinom i večnom energijom erotskih podsticaja ka ljubavi i mimo ljubavi.

Pesnici ove antologije – od onih velikih i osvedočenih do neočekivanih i najmlađih – raznovrsnošću svojih glasova i hrabrim izrazom, veoma izazovno svedoče i potvrđuju kako i koliko erotska poezija traži, seže i mâmi vrhunce zanosa i ponore strasti.