Славистика, русистика, србистика

...Теме и дилеме, снови и несанице угледног српског слависте, русисте, истакнутог педагога и организатора научног живота проф.Богољуба Станковића, које су га на размеђи столећа и миленијума, током више од деценије дубоких превирања, необзирно опседала – сакупљене су сада и систематизоване у његовој најновијој књизи Славистика – Русистика – Србистика.Полете и оптимизам, погдекад на самом рубу утопије, што исијавају са страница ове књиге, широкој научној јавности представљају аутора онаквим каквим га знају његове колеге, сарадници и читави нарашта оних који су изашли из његовог универзитетског аудиторијума: Богољуб Станковић је идеалиста, строг према себи, попустљив према нехотичним заблудама а критичан према умишљајима других.
Књигу Славистика – Русистика- Србистика Богољуб Станковић посветио је – славистичком подматку.Права и главна карика књиге јесте славистика сама, она коју писац пројектује кроз девизу: ”целовитост слависта у посебности”.Најједноставније речено, посебности славистичких субдисциплина и национално орјентисаних филолошких истраживања нису и не могу бити сметња интегралности кровне дисциплине, јер у супротноме прете феудализација славистичког царства, игноратско служавање научне оптике, партикуларизације интереса и – у крајњем исходу – потпуна негација самога смисла њенога постојања.Али целовита славистика није замислива без њене способности да преживи у времену садашњем, а услов њеног опстанка Станковић Види у славистици ”која је слободна од панславистичких митова из прошлости, опијености западњачком еуфоријом у садашњости и неодмерених очекивања од европске будућности”...

Петар Буњак