Зоран Ранкић

На преко 600 страна Ранкић нам приближава уметнички, пре свега позоришни свет Београда, онако како га је он видео и доживео, од почетка шездеседитих, када из Народног позоришта Сарајево прелази у Београдско драмско, упечатљиво осликавајући портрете глумаца, али и других уметника.

У овој књизи, глумци, редитељи, управници, директори Драме, књижевници управо су онакви какви јесу, без шминке и идеализовања. Он својим писањем потврђује ону стару и тачну дефиницију глумачког карактера ‒ „глумци су велика деца“. Зато њихове несугласице и свађе трају кратко, а потреба за сценом, игром и шалом никада не престају. Пред нама, гледаоцима који се још увек сећају њихових глумачких креација, поново се појављују глумци колоритних и животних нарави и карактера: Миливоје Живановић, Павле Богатинчевић, Бранко Плеша, Стево Жигон, Дракче Поповић… Ту су и приче о песницима – Евгенију Јевтушенку, Либеру Марконију, Бранку Радичевићу Мачисти, сценаристи Слободану Стојановићу, редитељима Александру Огњановићу, Паолу Мађелију, Сави Мрмку…

И на сцени и ван ње, углавном са местом радње у глумачком бифеу, видимо Ранкићеве догодовштине и досетке у садејству са врсним комичарима Београдског драмског: Жиком Миленковићем, Томом Курузовићем, Еугеном Вербером, Миодрагом Дебом Поповићем…