Bajka o jabuci

Za Mašu i decu koja veruju u bajke Pored romana Mač kneza Stefana, Princeza i lav, Beogradska princeza, Vitez Viline gore, Dragan Lakićević najviše voli svoju knjigu Bajka o jabuci. Prvi koji ju je pohvalio, u ono vreme, bio je Mitropolit Amfilohije… Bajka o jabuci je povest o dve jabuke i dva dečaka… Ugledna spisateljica knjiga za decu, gđa Vesna Aleksić napisala je da bi “Bajka o jabuci bila važna za poznanstvo sadašnjoj i bivšoj deci, jer celim svojim tokom oscilira među najsuptilnijim ljudskim osećanjima…” Knjiga koju mogu da produže sami mladi čitaoci. Nežna priča o svetu koji živi i traje podno maglenih brda, daleko od kontrolisane svakodnevnice. Samo trenutak – dva koliko da se sklope oči, koliko da se stvore slike, koliko da se oseti čežnja. I već smo tu, gde počinje priča, na livadici pradede Mijata, gde raste Majka Jabuka, usamljena ilinjača koja, prkoseći vetrovima, kišama i mrazevima, rađa svakog leta. Njen život i trajanje, kroz život i trajanje njenih plodova, osnovni je motiv romana i simbol života u kome i sama učestvuje i za koji se bori upravo rađanjem i opstajanjem. Stalno prisutnom svešću i osećanjem, da u toj borbi ne može i ne sme biti sama. Pored nje i duboko unutar nje, traje i postoji svet, kao ukupno postojanje, gde ništa ne živi slučajno.Od najsitnijeg marava i travke, do stoletnog drveća i zvezda nad vrhovima dalekih brda. Na svakoj grani Majke Jabuke su njena deca jabuke, i svaka od njih je noću svetiljka i zvezda, danju miris i čežnja, svaka od njih je priča. I kosmos…