Живо око: Корнеј, Расин, Ла Бријер, Русо, Стендал

Од свих чула, вид је оно којим нестрпљење влада на најочигледнији начин. Неки магијски прохтев, никада сасвим делатан, никада обесхрабрен, прати сваки наш летимични поглед: зграбити, свлачити, скамениит, продирати. Фасцинирати што ће рећи открити сјај скривене ватре у некој непокретној зеници. Све су то наговештене радње, а оне не остају баш увек у стању намере. Изражавајући интензитет своје жеље, може да се догоди да поглед постане делатан. “Колико би деце било када би поглед могао да оплоди! Колико мртвих, када би могао да убија! Улице би биле препуне лешева и бременитих жена”. Шта! Зар Валери није видео, на нашим улицама све те лешеве и све те бремените жене?