Велика Британија, Србија и Кримски рат :
(1853-1856) : неутралност као независност

Поднаслов овог дела Чедомира Антића, једног од најпознатијих представника историчара најновијих генерација, је Неутралност као независност. Ова књига је објављена много пре најзначајнијих скорашњих догађаја у Украјини који су свој епилог доживели и кроз одлуку Крима да поново постане део Русије. Основна теза овог Антићевог дела заснована је на његовој оцени да је Кримски рат био највећи европски рат у XИX веку, у којем је Велика Британија имала више него значајну, ако не и најзначајнију улогу. Иако је то био можда највећи рат, не само у том веку, у који је Србија пропустила да уђе, ипак последице Кримског рата су биле више него упечатљиве још дуго после њега у целокупној историји Балкана, а поготово за Србију. Антићева студија полази, такође и од чињенице да је однос Велике Британије према Османском царству, Великим силама које су га угрожавале и државама које су претендовале да га наследе, био веома сложен Разлог је био у британском интересу за опстанак Турског царства, као најмање скупом решењу које у исти мах најсигурније одржава британску превласт у Азији Африци.

Србија је током Кримског рата успела да остане у миру и да сачува неутралност. Иако је све понајвише било последица неодлучности и слабости, ова неутралност је Србији омогућила период највеће самосталности, раздобље које ће се завршити међународним признањем суверене Србије, на берлинском конгресу 1878. године.