Из садржаја
Живорад Настасијевић: детињство, уметност и Велики рат у успоменама, 7
Аутопортрет уметникове младости: настајање уметника, 133
Са представљања књиге у Музеју рудничко-таковског краја
Вече посвећено завичајном сликару Живораду Настасијевићу најбоље резимирају речи једног од говорника др Владимира Димитријевића, да је у времену када је човек социјално и на све друге начине понижен, ова књига понос Србије и српства.
Госте је поздравио директор музеја Александар Марушић, који је својим професионалним ангажовањем кустоса историчара учествовао у самој припреми књиге, и истакао да је Музеј поносан на овакво издање, и да редовних као и издавачке активности, наша установа има задатак обогаћивања свих својих збирки. Због тога је током представљања Успомена Живорада Настасијевића био изложен недавно купљен акварел из 1936. године, нашег завичајног сликара Настасијевића.
О самом сликару и његовом професионалном путу, говорила је Љиљана Марковић, историчар уметности из Горњег Милановца, чији рад у Зборнику Народног музеја из Чачка је једна од првих карика истраживања Живорадовог сликарства, јер врло детаљно говори о његовом стваралаштву, са изузетно целовитим пописом његових радова.
Др Милош Тимотијевић, подсетио је све присутне на страхоте албанске голготе у Првом светском рату, у којој је учествовао и сам Живорад, и чији детаљи су описани у самој књизи Успомена. Истакао је да је књига складна и национална, богато илустрована и да илустрације прате текст. Говорио је и о самој концепцији књиге. Др Владимир Димитријевић, није се ограничио само на утиске о књизи Живорадових успомена, већ је говорио о значају читаве породице Настасијевић, њиховом путу и важности образовања и талента које су Настасијевићи уткали у српску културу. Његов закључак је да Настасијевиће треба истраживати и даље, док се не добије целовита слика, баш зато што су умели да функционишу као једна душа, један човек. Закључио је да велику наду истраживачима даје појављивање овако опремљене књиге.