Траговима писма: Стари савез, теологија и херменеутика

Свето писмо је књига која је још од почетка Цркве - најпре као Стари Савез, а потом и Нови - надахњивала веру и усмеравала разум хришћанских мислилаца и теолога. За Писмо се може рећи да представља најдубљи израз самосвести Цркве, и основни коректив у богослужењу, догматској теологији, аскези, канонској традицији, иконографији итд. припадало је Писму. Немерив је и непроцењив њихов значај у свакодневном животу верујућих људи. То исто може се рећи за целокупну светску културу, било да се ради о философији, уметности, књижевности, музици или праву. Стално и изнова Писмо је извор животног надахнућа и оквир разумевања најдубљих димензија живота. Ипак, за дубље разумевање Писма потребно је, поред уобичајеног читања, уложити додатан напор у жељи да се оно боље разуме. Разумевање Писма је непрестано трагање за Речи Божијом, коју је он саопштио преко пророка и апостола, а Црква је препознала као своје Свете списе. Разумевање смисла живота, и осмишљавање смисла, као орјентационог знака на путу разумевања смисла, сликовито се може исказати: то је ход траговима Писма.

Садржај
Изговор јеврејских транскрибованих слова, 8
Скраћенице, 9
Предговор, 15

1. Јахве - оприсутњавани Бог Старог Савеза, 17
2. "Свет духова" Старог Савеза, 35
3. Библијски теолог - Филон Александријски, 103
4. Траговима отаца ка Светом Писму, 125
5. Историјски критицизам у егзегези Старог Савеза, 183
6. Ангелолошке представе позног јудаизма као израз специфичног теолошког дискурса: теологија слике, 219
7. Настанак старосавезног канона и његова теолошко-херменеутичка систематика, 247
8. Полифонија теолошких исказа у Старом Савезу, 289
9. Два аспекта (библијске) теологије: Херменеутички нацрт, 313

Индекс, 349